Božićno Evanđelje po Luki
u hrvatskom Prvotisku iz 1483.

2. U ono vrijeme iziđe zapovijed cara Augusta da se provede popis pučanstva u svoj zemlji. To je bio prvi popis u vrijeme Kvirinijeva upraviteljstva Sirijom. Svi su išli, svatko u svoj grad, da se upišu. Tako i Josip, jer bijaše iz Davidove kuće i porodice, uziđe sa svojom ženom Marijom, koja bijaše trudna, iz Galileje, iz grada Nazareta, u Judeju, u Davidov grad zvani Betlehem, da se upiše. Dok su tu bili, njoj dođe vrijeme da rodi. I rodi sina svoga, prvorođenca, te ga povije u pelenice i položi u jasle, jer u gostionici nije bilo mjesta za njih.

U tom istom kraju boravili pastiri; noćivahu pod vedrim nebom, bdijući nad stadom svojim. Najedanput im pristupi anđeo Gospodnji, i sjaj ih Gospodnji obasja, pa se vrlo uplašiše. Anđeo im reče: "Ne bojte se, jer vam, evo, donosim radosnu vijest o velikom veselju za sav narod: Danas vam se u Davidovu gradu rodio Spasitelj - Krist, Gospodin. I neka vam ovo služi kao znak: Naći ćete Djetešce povijeno u pelenice gdje leži u jaslama!"

Odjedanput se anđelu pridruži mnoštvo vojske nebeske koja je hvalila Boga:

"Slava Bogu na visini i na zemlji mir ljudima koje ljubi!"

Kad anđeli od pastira odu na nebo, pastiri počnu govoriti jedan drugomu: "Hajdemo, dakle, do Betlehema i vidimo ovaj događaj s kojim nas upozna Gospodin!" Odu žurno i nađu Mariju i Josipa s Djetešcem gdje leži u jaslama. Kad ga vide, saopće što im je rečeno za to Djetešce. Svi koji su čuli pastire, divili su se onomu što su im rekli. A Marija je pamtila sve te događaje i razmišljala o njima u srcu svome. Zatim se pastiri vrate slaveći i hvaleći Boga za sve što su čuli i vidjeli onako kako im je bilo rečeno.

Včinjeno je pak vu dnevih onih; izišla je zapoved od cesara Augustuša, da bi popisal se ves svet. Ov popis včinjen je pervič od Cirinuša, poglavara Sirianskoga. I išli jesu vsi vu mesto pokolenja svojega, da bi vsaki popisal se. Išel je pak gori i Jožef iz glalilejanskoga varaša Nazaret vu Judeju vu varaš Davidov, koj zove se Betlehem, ar bil je iz hiže, ter pokolenja Davidovoga. Da bi zapisal se z Marijum, zaručenom sebi ženom nosećom.

Včinjeno je pak, kada bi tam bili, spunili se jesu dnevi, da bi rodila. Ter porodila je sina svojega pervorođenoga, i zavila je njega vu plenice, ter položila je njega vu jasle, ar nisu dobili mesto vu oštariji.

Pastiri pak bili jesu vu oni isti okolici skoznajući [bdijući], ter čuvajući stražu zverhu črede [stada] svoje. I, ovo! Angel Gosponov stal je pole njih, ter svetlost Božja sinula je okolo njih, i z velikem strahom bojali se jesu. Rekel je pak njim angel: Najte bojati se, ar, ovo! Nazvestčjuem vam veselje veliko, koje bude vsakomu narodu: Ar narodil se je vam denes Zveličitel [Spasitelj], koj je Kristuš Gospon, vu varašu Davidovom. I ovo vam znamenje: Najdete dete vu plenice zavito, ter položeno vu jaslah. I sproti postala je z angelom vnožina duhov nebeskih hvalečeh Boga, ter govorečeh:

Dika na visini Bogu,
i na zemlji mir ljudem dobre volje.

I včinjeno je poklamkom bi odišli bili od njih angeli vu nebo, pastiri govorili jesu med sobum: Idimo prek do Betlehema, ter vidimo ovu reč, koja včinjena je, koju Gospon pokazal je nam. I hitro došli jesu ter našli jesu Mariju i Jožefa i dete položeno vu jaslah. Videči pak spoznali jesu reč, koja rečena je bila njim od deteta ovoga. I vsi, koji jesu čuli, čudili se jesu takaj zverhu ovih koja rekli jesu njim pastiri.

Marija pak čuvala je vse ove reči, premišlavajuča vu serdcu svojem.

I povernuli se jesu pastiri dičeči [slaveći; od dika], ter hvaleči Boga vu vseh, koja čuli jesu, ter videli, kako rečeno je njim.