DAROVNICA
KNEZA IVANA FRANKOPANA
CRKVI SV. ANDRIJE

Na primjeru darovnice znamenitoga kneza Ivana Frankopana iz godine 1454. dobro se vidi s kakvim se poteškoćama susreću istraživači kurzivnih glagoljskih tekstova: stari hrvatski jezik, svladavanje rukopisa, povijesni kontekst. Stvar postaje još teža kada je isprava tako teško oštećena kao što je ova o kojoj govorimo:

Darovnica Ivana Frankopana, 1454.

V ime Božje, Amen. Leta tekućega rojstva Božjega 1454. miseca aprila na dan 11.

Ja Ivan knez modruški i otoka naredih mojemu dragomu popu Ivanu Hodaniću pisat slobošćine i s dvimi muži naredit vas konfin svetoga Andrija. Ki muži Šimun Lesičić i Šimun Sršić prije hodiše u Gubodol, hodiše u mošune Jurja Bozanića, hodiše u dolac Koprivnjak i u dolac Smratinj i do guvna Martina Žubrića, hodiše do zemlje zvane Kut, i hodiše na put komunski ki pelja u Omišalj, i naokolo sopet hodiše u Gubodol, svršiše konfin i počinuše, i hodiše pravit i navistit knezu Ivanu u selo Sršićevo.

Prizva knez Ivan Paliak i da mu rečeno mesto, kako su pokazali rečena dva muža, ki rekoše da su pravo i verno činili, obašli i sinjali s jego naredbom po duši ko bolje mogoše rečeni kunfin. Ki reče da im pušća i preporučiva rečenu crikvu i kunfin da ju služe dobro i vladaju ča najbolje moru i da mole Gospodina Boga za me grišnika ki budu duperali te moje slobošćine i crikvu sveti Andrij, i molim ti redovnici ki budu služili crikvu ovu da mole Gospodina Boga za me grišnika i da davaju pravo moj dohodak sve ča mi gre, i je obećal na kušenciju da oće plaćat ča bude hodilo od sega dat pravo. To pisah ja pop Ivan Hodanić po zapovidi moga gospodina.

Reče Jurić knezu Ivanu: od dohotka kuliko davat? Reče knez: desetu kvartu, deseti spud kako je Gospodin Bog naredil i odlučil i postavil.

Dah te slobošćine ja knez Ivan za Ijubav da san ga speljal s polja Grobnički od svoga oca i matere u moj otok da živi i da se hrani sebe i svoje koleno, da mogu živiti, pošteno naučiti rod roda da živu u strahu Božjem.


Nikola Radić: Iz povijesti kapele sv. Andrija

Ove priloge dugujem dragom gospodinu Nikoli Radiću, svećeniku s otoka Krka, čijom ljubaznošću sam ih dobio rujna 2002. Usput, s vlč. gospodinom Radićem, objavio sam jedan članak o ručnom množenju: Kako su računali naši stari, Matematika i škola, br. 2, Zagreb, 1999.


Mala početnica kurzivne glagoljice